Terminologija vezana za trgovinu ženama

Piše: Prof. dr Svenka Savić



Rasprava o trgovini ljudima je u poslednjih nekoliko godina otvorila i niz teorijskih i praktičnih jezičkih pitanja. Prvo je pitanje terminologije koja se koristi u vezi sa ovom pojavom. Da li naš jezik na adekvatan način označava pojmove, aktere i procese u vezi sa tzv.trafikingom[1]. Da li nove pojave jezikom izražavaju stara značenja, a način na koji funkcionišu naši spoznajni mehanizmi ne dozvoljavaju da se nova pojava u društvu valjano sagleda. Jedna od takvih pojava je i trgovina ljudima. Kad kažemo trgovina ljudima onda se ima na umu vrbovanje i(li) prevoz osoba primenom sile ili pretnjom, zloupotrebom autoriteta ili položaja pretpostavljenog, prevarom ili drugim oblicima prinude, u cilju seksualnog ili ekonomskog iskorišćavanja radi profita ili koristi makroa, svodnika, trgovaca, posrednika, vlasnika javnih kuća i drugih poslodavaca, klijenata ili kriminalnih grupa. Jedna od svrha svega toga je prinudna prostitucija žena (i muškaraca), pored ilegalnog rada, seks turizma i zabave, pornografije, prosjačenje i sl. Kada je prostitucija u pitanju, izvor zarade je žensko telo, pa je onda osnovno pitanje u kojoj meri žene imaju pravo na sopstveno telo ako je njihovo telo roba, kao i svaka druga roba koja se troši, i ako je to izvor bogaćenja drugih – pre svega muškaraca (ali i žena). Pitanje u teorijskoj raspravi nije novo, a praktični aspekti ovoga su danas mnogo složeniji nego pre jednog veka kada je, na primer, 1893. godine u Novom Sadu donet „Statut o prostituciji” (u daljem tekstu Statut) za vreme vladavine Marije Terezije. U njemu možemo analizirati tadašnju zakonodavnu terminologiju kojom se pojava prostitucije reguliše. Cilj ovoga rada je da se pokaže kako je jezik (u ovom slučaju srpski) moćno sredstvo održavanja stereotipa i diskriminacije, u ovom slučaju prema ženama, i kako mediji danas (ne) doprinose dovoljno da se jezik saobrazi svojoj nameni – otklanjanju stereotipa i diskriminacije. Analiziraću najpre kako je u pomenutom Statutu zakonodavac koristio određene izraze za osobe koje su neposredno uključene u lanac saradnje radi sticanja dobiti. Zatim analiziram kako danas autori tekstova u pisanim medijima koriste imenovanja istih takvih aktera i poredim značenja za iste data u Rečniku srpskog jezika (Novi Sad, Matica srpska, 2007, u daljem tekstu Rečnik).

Nekada je postojao „Statut o prostituciji”

U analizi me interesuju nazivi za osobe koje učestvuju u procesu trgovine. U Statutu su to: osoba koja daje usluge, osoba koja prima te usluge, osoba koja obezbeđuje prostor za takve usluge, naziv za sam prostor, režim ponašanja u tom prostoru. Burdelji su bili prostori „u kojima ženskinje može biti”. Oni su mogli biti samo na mestima za to određenim.(„U takovim ulicama u kojima je crkva ili škola ne može biti burdelj.”) Zbirna imenica ženskinje (koja je danas arhaizam) koristi se u Statutu da se označi ženska osoba koja upravlja burdeljom pod određenim uslovima, ali i osoba koja u njemu radi. U Rečniku pod odrednicom ženskinje stoji značenje ženska osoba, žena, ali uz obavezan spoj javno ženskinje stoji značenje prostitutka (str. 369).

A kada zakonodavac određuje ko u burdelju ne sme biti, tačnije ko se ovog prostora mora kloniti, onda koristi reč čeljade. Za čeljade u Rečniku piše značenje: ljudsko biće, čovek, osoba uopšte (str. 1509). („U burdelju ne može se držati kao čeljade takovo ženskinje kome nije prošlo 30 godina”). Osoba koja nije stupila u taj „nevidljivi prostor nego je izvan njega ostaje ljudsko biće. A šta je sa njom kada u burdelju bude registrovana? Ali kada ženskinje postaje vlasništvo burdelja, zakonodavac je identifikuje kao bludnicu - društveno neprihvatljivu. „Svaki je vlasnik burdelja obvezan, pre no što ženskinje kakovo u dom svoj primi, isto pred kapetaniju staviti, gde će mu se isprave pregledati i gde će se sa istim o nameri mu da želi u burdelj stupiti zapisnik sastavi, po tome ga sreski lečnik pregleda te se na temelju lečničke svedodžbe o zdravlju istavlja za isto knjižica o zdravlju, snabdevena fotografijom dotične bludnice za tim joj se ime uvodi u knjigu za rodoslovlje”. U Statutu, dakle, postoji potvrda da je žena promenila stanje - postala bludnica činom upisa u knjigu. Za bludnicu u Rečniku piše da je to ona koja provodi blud, koja se odala bludu, razvratnica (str. 95). U Statutu nema pomena o bludniku; u Rečniku se navodi da je to onaj koji provodi blud, koji živi bludno, razvratnik, pohotljivac (str. 95). U Satutu se određuje kakav treba da bude profesionalni odnos onoga ko burdelj vodi. („Vlasnik burdelja obavezan je u dom svoj primljenoj bludnici dati pristojnu hranu, stan i zdravo počivalište.”) Zakonodavac (prividno) ima korektan stav prema toj ženskoj osobi jer naređuje brigu za njeno telo, ali joj daje naziv kojim se i onaj koji zakon tumači i onaj koji ga primenjuje lako može ogrešiti, smatrajući je grešnom, jer blud, pa i bludnica, jesu greh. Takav naziv ne pretpostavlja mogućnost da je žena gurnuta, uvučena, zavrbovana, kupljena, prodata, prebačena ili skrivena u blud u cilju seksualnog ili ekonomskog iskorišćavanja radi profita ili koristi drugih (a pre svega muških) osoba. U Statutu je zapisano da je ponašanje bludnica strogo kontrolisano i one moraju biti nevidljive za javnost i uklonjene iz javnosti. („Zabranjeno je bludnicama pred burdeljom zazjavati, hodati, ... hodati po ulicama ili javnim mestima, ili skandalizovati publiku ma kojim načinom i ma gde, zabranjeno je dalje uz burdelj prolazeće muškarce bilo s prozora, bilo s vrata oslovljavati i pozivati da uđu.”) Analiza ovog dokumenta pokazuje da je za zakonodavca osnovna matrica utemeljena na patrijarhalnom modelu u kojem postoji podela na sferu unutra/napolje: oni koji su unutra, u ovom slučaju u prostoru u kojem se događaju nedozvoljene radnje, imaju nazive kojima se njihov identitet narušava i uništava, a kada su izvan toga prostora, bliži su ‘nama,’ tj. samim zakonodavcima, pa su nazivi za takve osobe oslobođeni negativnih dimenzija. Jedan oblik kompleksnog društvenog problema kao što je trgovina ljudima ima veze i sa (prinudnom) prostitucijom, pored ilegalnog rada, rada u kući, prinudnog braka, pornografije, prosjačenja ili korišćenja u kriminalnim radnjama. Prema definiciji trgovina ljudima podrazumeva „vrbovanje, prevoženje, prevođenje, prebacivanje, skrivanje i primanje lica, putem pretnje silom ili upotrebom sile ili drugih oblika prisile, otmice, prevare, obmane, zloupotrebe ovlašćenja ili teškog položaja, davanja ili primanja novca ili drugih koristi da bi se dobio pristanak lica koje ima kontrolu nad drugim licem, u cilju eksploatacije”. Osnovna je tema ovde kontrola nad drugim licem kao izraz međuljudskih odnosa u kojima jedna osoba satire i uništava drugu radi dobiti. Danas nemamo zakon, ali podatke imamo u medijima, danas osnovnom obliku prezentacije i izveštavanja javnosti o pojavama koje se u društvu događaju. Da li je izveštavanje pod uticajem osnovnog patrijarhalnog modela razmišljanja unutra/ napolje kako smo pokazali da je bio slučaj u zakonodavnoj praksi pre sto godina ili se nešto u tome promenilo? 

Ako danas pogledamo štampu kod nas[2] vidimo da se u osnovi sama pojava nije promenila, ali su se u jeziku pojavili novi nazivi i značenja. U prvobitnoj šemi u kojoj postoji kontrola lica nad drugim licem (kako je opisano u Statutu iz 1893 . godine) u lancu ženskinje – bludnica – burdelj – kućegazda – policija, dok u današnjoj šemi postoje i neke druge karike u lancu trgovine ljudima. Osnovna odlika obe šeme je, međutim da su osobe u lancu usmerene jedne na drugu. 

Tabela 9 - Nazivi pronađeni u medijima za aktere u lancu trgovine ljudima

Osoba Osoba Osoba Osoba
koja je kontrolisana koja kontroliše koja koristi usluge predstavlja zakon

djevojka

maloletnica

žena

noćna dama

prostitutka

žrtva

bijelo roblje

prodavačica ljubavi

laka žena

ljudsko meso

seksualna radnica

makro

vlasnik

svodnik

poslodavac

podvodač

organizator

klijent

mušterija

korisnici seksualnih usluga

policija

čuvari reda

pripadnici odjeljenja za javni red i mir



Vidimo da se radi o procesu (lancu) u kojem su sasvim direktno i neposredno uključeni ljudi koji jedni drugima ne čine dobro. Trgovinu ljudima možemo posmatrati i kao proces u kojem se ukida ili uništava osobnost i ljudskost. Uočavamo da je najviše različitih naziva upravo za naziv robe, tj. za osobu koja je kontrolisana i koja je roba. Za nazive koje smo pronašli u štampi proverili smo značenja u Rečniku kako bismo procenili u kojoj meri su ta značenja istovremeno i svojina zajednice koja ih koristi i deo patrijarhalne matrice koju pisci novinskih tekstova podsvesno prenose u tekstove o trgovini ženama[3].

Devojka – Ako pogledamo šta piše u navedenom „Statutu o prostituciji”, vidimo da ženska osoba mlađa od 16 godina ne može biti u burdelju, a ženskinja koja rukovodi burdeljom ne sme biti mlađa od 40 godina, što podrazumeva da devojke nisu smele biti u burdelju. U današnje vreme se u medijima uglavnom govori o devojkama,devojčicama ili maloletnicama koje su uvučene u lanac trgovine ljudima, u kojem se ne nalaze svojom voljom. Ako sada pogledamo način na koji autori tekstova koriste ovu reč, onda vidimo da se u početku novinskog teksta osoba koja je kontrolisana označava kao devojka. U Rečniku je osnovno značenje te reči „mlada neudata ženska osoba” (str. 257). Autor teksta nastavlja tako da je identifikuje dok je ne zarobe u lanac trgovine, kada ona menja status, a on naziv, najčešće u žrtva.

Makro75 - U Rečniku kao osnovno značenje stoji „podvodač, svodnik; onaj koji živi na račun lakih žena;” a kao drugo značenje „vlasnik javne kuće; kupler” (str.671).U novinskom tekstu stoji da „Makroi dovode u vezu prostitutku i potencijalnog klijenta.” Svi nazivi za osobu koja kontroliše ženu imaju obeležje muške osobe (od makro ne postoji ženski oblik u srpskom jeziku), dakle obeležje ljudskog bića.

Prostituisati – „1.navesti, navoditi na bludništvo, na prostituciju; 2.(o)sramotiti; (o)besčastiti” (str.1076);

Prostituisati se – „1.oda(va)ti se prostituciji, (pro)kurvati se. 2.(o)sramotiti se, (o)beščastiti se”(isto).

Prostitutka – ona koja se bavi prostitucijom, bludnica, kurva; podmitljiva, prevrtljia, neprincipijelna osoba (str. 1076). Vidimo da se u Rečniku makro i prostitutka posmatraju kao dve profesije. Iz opisa značenja reči makro i prostitutka vidimo da je njegovo zanimanje vezano za njen rad (živi na račun lakih žena), a ne za degradaciju njegove ličnosti. Dakle, makro nema toliko negativno značenje danas u razgovoru, koliko ima prostituka. To vidimo i iz naziva poslodavac ili organizator trgovine, izraz kojim se ukazuje na to da se posao društveno odobrava. Verovatno se zbog težnje da isto tako budu tretirane za prostitutke predlaže termin seksualne radnice. Policija – organ javne uprave koji čuva red, postojeće uređenje i poredak (str. 966) U tekstu nalazimo primer upotrebe ove reči („Policija je nemoćna ako žrtva ne želi da sarađuje”), iz koje se vidi da oni koji čuvaju red i mir svih građana mogu obavljati svoju dužnost jedino ako im prostitutka to omogući, čime se dovodi u pitanje smisao njihovog rada. Postoje i drugi izrazi za ove osobe koje vrše kontrolu nad drugim osobama.

Čuvari reda – Za čuvara u Rečniku piše „onaj koji se brine o održavanju, trajanju nečega, branilac, zaštitnik, a može biti i anđeo zaštitnik koji se brine o bezbednosti i sigurnosti čoveka” (str. 1521). Ako znamo da je policija karika u lancu održavanja i širenja trgovine ženama, onda nas objašnjenje u Rečniku uverava da je privid pravljenja reda u njihovoj moći. („Bez obzira na napore čuvara reda, postoji opasnost da će prostitucija uvek naći načina da opstane.”) Iz primera u tekstovima i iz definicije u Rečniku da se zaključiti da je policija takođe deo celog lanca trgovine u tom smislu što ne pravi reda, nego ponekad štiti makroe i one koji kontrolišu žene. Potrebna nam je drugačija odrednica ovih organa kojima se može pokazati da oni nedovoljno dobro vrše svoju dužnost održavanja reda.

Noćna dama – Devojka postaje u tekstu noćna dama da obeleži vreme kada je angažuju oni koji je kontrolišu.

Žene – ljudsko biće koje ima sposobnost rađanja, polno suprotno muškarcu, osoba koja je udata, supruga, odrasla osoba ženskog pola (str. 369). Samo je u nekoliko slučajeva za osobe koje su kontrolisane upotrebljen izraz žene („Iako se ove žene bave nezakonitom delatnošću, u policiji prema njima postupaju pažljivo i korektno”). Izraz je upotrebljen da bi se opravdalo delovanje policije.

Laka žena – žena labava morala u odnosu prema muškarcima (str. 369). Vidimo da je i ovde merilo njenog ponašanja muškarac.

Žrtva – ono što se prinosi na dar nekom božanstvu u znak zahvalnosti ili radi pridobijanja milosti toga božanstva; onaj koji podnosi stradanja, nevolje; odricanje od nečega, nesebično davanje, pomaganje u korist nekoga, samožrtvovanje (str. 375). Devojka postaje žrtva u tekstu autora kada je zarobe u lanac trgovine („Žrtva” trgovine ljudima uglavnom ne želi da otkrije ko su bili „poslodavci”). Tada je kraj jednog procesa u kojem ona sada gubi obeležje i mladosti i ženskosti (imenica žrtva je podjednako i muškog i ženskog roda).

Roblje – Rob je osoba koja bez ikakvog otpora podnosi nečiju neograničenu vlast. Osoba koja je u robovlasničkom sistemu bila u potpunom vlasništvu gospodara (str.1168), on ju je moga ubiti, osakatiti, a da za to ne odgovara nikome. Rob je osoba koja ćutke radi i podnosi obespravljenost, ponižavanja, nepravde, grubosti. Time rob više nije osoba (u onom smislu u kojem je to upisano u zaglavlju gornje tabele). Izrazom se označava u procesu kontrolisane osobe poslednja faza, kada ona nema mogućnosti da se ostvari u svojoj osobnosti, niti ženskosti[4].

Tako u procesu trgovine ljudima, u našem slučaju ženama, ona gubi sve odlike osobe, ali je još uvek živa. Da li možemo očekivati neku promenu u tome? Iz jednog od tekstova čitamo da to, po svemu sudeći, neće biti moguće.
(„Put belog roblja je promenljiv jer mu to pomaže da se održi.”)

Živo meso – izraz za žene i devojke u procesu trgovine ženama kojim se želi pokazati da je to poslednji stepen kada osoba koja je kontorlisana pod uticajem silovitih mera kontrole prelazi u nešto što je beslovesan materijal i samo eho humanog bića. Izrazi
- seksualna radnica
- korisnici seksualnih usluga
- pripadnici odeljenja za javni red i mir
nastali su u naporu da se kroz jezik ili pomoću jezika izmeni mentalna prezentacija pre svega o akterima u činu prostitucije, ali koje ne možemo da preslikamo na trgovinu ljudima, da se ponudi izraz kojim se sugeriše da je u pitanju rad. U nekim zemljama je pitanje prostitucije legalizovano i rešeno upravo na takav način. Na ovom jedinom primeru želim da skrenem pažnju da je potreban tim stručnjaka koji bi ponudio drugačiju terminologiju vezanu za trgovinu ljudima koja bi odražavala odnose koji postoje među osobama u lancu. U tekstovima koje smo analizirali pokazuje se da autori novinskih tekstova u stvari dokumentuju i svoj lični stav u odnosu na proces koji opisuju jer u njihovoj memoriji postoje zapisana značenja reči koja su opšteprihvaćena u zajednici, o čemu doznajemo iz Rečnika. U ne malom broju tekstova može se isčitati negativan stav autora prema osobama koje su kontrolisane, u ovom slučaju žene, a gotovo pozitivan prema policiji i onima koji nju kontrolišu. Da bi se promenio ugao posmatranja samih novinara na pojavu trgovine ženama, potrebno je skrenuti im pažnju na nekoliko procesa koji se istovremeno događaju dok tekstove pišu. Prvi je da shvataju ženu u lancu trgovine kao osobu koja gubi obeležje ljudskosti, da onaj koji je kontroliše to nikada ne gubi, i da uništavanje žene do statusa žrtve i roba ili mesa ide upravo preko održavanja onoga koji je kontroliše. Možemo zaključiti da se osnovna kognitivna matrica preslikana u tekstove autora ili u značenja zabeležena u rečnicima, nijemnogo izmenila kada se u medijima saopštava o pojavama vezanim za prodaju i trgovinu ženama. Onoga trenutka kada osoba uđe u lanac trgovine, ona gubi obeležja da pripada nama, obeležja ljudskosti, jer se upravo i trguje onim što jeste ljudsko: telo, ponos, ugled, moć. Ona to gubi. U tekstovima autori potvrđuju da se radi o gubljenju ljudskosti jedne osobe pod uticajem kontrole druge osobe, u ovom slučaju muške, zarade radi. Materijalna dobra su zamajac mučenja svoga bližnjeg. Nije mali broj tekstova koje je u medijima objavila ASTRA, ali i druge ženske nevladine organizacije kojima edukuju i objašnjavaju šta jeste trgovina ljudima, kako mlade osobe mogu lako upasti u lanac i kako se pripremiti da u njega ne uđu. U takvim tekstovima je terminologija obazriva, a odnos prema ženama u lancu sadrži više uvažavanja. Takvi tekstovi su primer za pisanje drugima o istoj pojavi. Ako bismo želeli da preporučimo na koji način bi trebalo pisati o pojavi trgovine ljudima, mi zapravo ne znamo kome tu preporuku upućujemo. Podatak o autorima tekstova nije transparentan. Zabrinjava podatak da je malo autorskih tekstova potpisanih punim imenom i prezimenom, a mnogo je više onih tekstova u kojima je zamagljeno autorstvo (bilo da se potpusuju inicijalima, ili da se radi o agencijski prenetoj informaciji). Da li se autori boje kontrole onih koji su deo karika u lancu trgovine ljudima?

Vredne pažnje su i fotografije uz tekst. One uglavnom potkrepljuju stereotip o ženama koje su u lancu trgovine. Fotografije uglavnom predstavljaju žene u mini suknjama, sa velikim dekolteom, cipelama na visoke štikle, uglavnom bez lica ili glave. Fotografije, međutim, traže i druge vrste znanja od jezičkih, pa bi trebalo da se njima bave stručnjaci za fotografije u novinama.

 

Autorka je redovna profesorka psiholingvistike na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i koordinatorka Udruženja građana Ženske studije i istraživanja, Novi Sad.

 


[1] U medijima se veoma često koristi i ovaj termin, kao i termin seks trafiking. Nijedan od ova dva termina ne mogu se naći u aktuelnim rečnicima.; nema ih ni u trećem, dopunjenom, izdanju Rečnika stranih reči i izraza Ivana Klajna i Milana Šipke objavljenom 2008. godine, što svakako ukazuje na to da je termin veoma nov, da je uvezen, kao i da stari termin za veoma staru pojavu belo roblje - „žene koje su otkupom ili na silu odvedene u hareme ili javne kuće” mora biti zamenjen novim i sadržaju novog(starog) pojma adekvatnijim.

[2] I u ovom radu su analizirani štampani mediji obuhvaćeni prethodnim istraživanjem. Metoda analize je na uzorku od 285 tekstova objavljenih u periodu od 1. maja do 31. oktobra 2008. godine u šest beogradskih dnevnih novina (Politika, Danas, Večernje novosti, Blic, Press, i Kurir).

[3] Literatura korišćena u ovom tekstu: Goldman, Ema, 2001, Anarhizam i feminizam, „O prodaji žena”, Autonomni ženski centar, Beogad, 81-97 (tekst prvi put objavljen 1910) i Rečnik srpskog jezika, Matica Srpska, Novi Sad, 2007.

[4] Iz drugih tekstova znamo da je moguće da žena bude u ulozi makroa, a uobičajen termin za to je francuska reč madam.

2015 - Mreza RING | Sva prava zadrzana | Izrada i dizajn: IdeaPlus